Postoje periodi kada se čini da je sve u redu. Obaveze se završavaju, dani prolaze bez većih potresa, ali telo ostaje zategnuto. Nema jasnog razloga, nema jedne brige koja se ističe. Ipak, opuštanje ne dolazi. Kao da telo ne prati ono što um misli da je stanje.
Kako se to ispoljava u svakodnevnom životu
U takvim periodima ljudi često kažu da su „dobro“. Funkcionišu, rade, planiraju. Ali telo reaguje drugačije. Vrat je stalno napet, ramena blago podignuta, disanje kratko. Kao da telo ne dobija informaciju da može da se opusti.
Ovo se retko pojavi odjednom. Najčešće se gomila polako. Prvo se javlja umor koji ne prolazi ni posle odmora. Zatim nelagodnost u telu, bez jasnog razloga. Tek kasnije se primeti da pokret više nije slobodan kao ranije ili da se telo stalno „drži“.
I to se oseti.
Najčešće se ovakav obrazac vidi kod ljudi koji dugo funkcionišu bez pravih pauza, čak i kada misle da su navikli na tempo.
Šta se dešava u telu kada stres traje duže
Kada opterećenje traje dovoljno dugo, telo počinje da zadržava napetost i van stresnih situacija. Mišići ostaju blago aktivni, disanje se ne produbljuje, a pokreti postaju svedeni na minimum potreban za funkcionisanje.
Um se prilagodi. Telo ne uvek.
Zato se stres u ovom slučaju više ne doživljava kao nervoza ili nemir. On se prepoznaje kroz telo – kroz tonus mišića, način disanja i osećaj stalne pripravnosti.
Kada napetost postane normalna
Vremenom se formiraju obrasci koji počnu da deluju uobičajeno. Ramena su stalno blago podignuta. Stomak ostaje zategnut i u mirovanju. Dah se zadržava u grudima. To stanje se više ne primećuje, jer je postalo svakodnevica.
Ljudi često primete problem tek kada telo počne da ograničava pokret ili kada se oporavak uspori. Tada se stvara utisak da je telo „odjednom popustilo“.
Kod nekih se to prvo primeti u vratu. Kod drugih u disanju. Nekad u opštem umoru.
Kako da proveriš da li se ovo odnosi na tebe
Ne moraš da se prepoznaš u svemu. Dovoljno je nekoliko stavki.
- Napetost u telu je prisutna i kada nema jasnog razloga
- Teško ti je da se potpuno opustiš, čak i u mirovanju
- Disanje ostaje plitko i kada pokušaš da se smiriš
- Umor se javlja bez očiglednog fizičkog napora
- Telo deluje kao da je stalno na oprezu
- Opuštanje traje kratko, pa se napetost brzo vraća
Ako se u ovome prepoznaješ, moguće je da telo već neko vreme nosi opterećenje koje um više ne registruje kao stres.
Uloga masaže u ovom kontekstu
Kada telo preuzme stres, masaža nema ulogu da nešto „reši“. Njena vrednost je u tome što telu daje priliku da izađe iz stalne napetosti, makar privremeno.
Kroz dodir i rad na mekim tkivima, telo može lakše da prepozna razliku između zategnutog i opuštenog stanja. Kod nekih ljudi to se ispolji kao lakši pokret, kod drugih kao dublje disanje ili bolji san.
Reakcije nisu iste kod svih. I ne moraju biti velike da bi bile važne.
Prevencija i dugoročna regulacija
Kod stanja u kojima telo nosi stres, kontinuitet je važniji od intenziteta. Kratke pauze, svesno disanje i redovno kretanje često imaju veći efekat nego povremeni pokušaji potpunog opuštanja.
Kada telo počne da drži napetost i bez razloga, to je obično znak da opterećenje traje duže nego što se misli.
Telo pamti.
Razumevanje tog procesa često je prvi korak ka drugačijem odnosu prema sopstvenom telu.
