Neki ljudi žive u telu koje je stalno spremno. Ne ukočeno, ne bolno, ali uvek blago zategnuto. Kao da mišići nikada ne dobiju jasan signal da mogu da se opuste. To stanje ne ometa svakodnevno funkcionisanje, ali je stalno prisutno u pozadini.

Takvo telo može mnogo. Izdrži napor, podnese dug dan, završi obaveze bez većih problema. Upravo zato se napetost često ne dovodi u pitanje. Kada nema bola i nema očiglednog ograničenja, retko se razmišlja o tome kako se telo zaista oseća.

Kako se to vidi tokom dana

Tokom dana telo ostaje u istom tonu. Bez obzira da li se sedi, stoji ili hoda, mišići zadržavaju osnovnu napetost. Pokreti su precizni i kontrolisani, ali često bez osećaja lakoće. Kao da se sve radi uz minimalni unutrašnji otpor koji se vremenom prihvati kao normalan.

Ovakvo stanje se posebno primećuje u trenucima kada nema spoljnog zahteva. Kada dan uspori, a telo ne prati to usporavanje. Mišići ostaju aktivni, iako nema razloga da budu. Tada postaje jasnije da napetost nije vezana samo za obaveze, već da je postala način na koji telo funkcioniše.

Ljudi ovo često opisuju kao „stalnu zategnutost“ ili „unutrašnju čvrstinu“. Ne smeta dovoljno da bi se nešto menjalo, ali ni ne nestaje sama od sebe.

Šta se dešava u telu

Kada mišići dugo ostaju u ovom stanju, telo počinje da briše granicu između napora i odmora. I jedno i drugo se doživljava slično. Ne dolazi do potpunog popuštanja, čak ni kada nema potrebe za aktivnošću.

Ovo nije nagla reakcija tela, već rezultat dugog trajanja. Pošto nema jakog signala, telo ne šalje upozorenje. Napetost se ne doživljava kao problem, već kao polazna tačka.

Vremenom se takav tonus uklopi u svakodnevni osećaj tela. Prestaje da se primećuje, jer je uvek tu.

Kako se obrazac održava

Ovakvo stanje se najčešće održava kroz navike. Kroz način sedenja, kretanja, reagovanja na zahteve dana. Telo uči da stalna spremnost znači sigurnost i stabilnost.

Kada se to ponavlja godinama, popuštanje postaje nepoznato stanje. Ne zato što telo ne može drugačije, već zato što nema iskustvo drugačijeg.

Napetost tada ne dolazi i ne prolazi. Ona je stalna.

Uloga masaže

U ovakvom kontekstu masaža ne služi da ukloni napetost u potpunosti. Njena uloga je skromnija. Kroz dodir i rad sa mekim tkivima, telo može da oseti kako izgleda stanje sa manje tonusa.

Za neke ljude to je prvi put posle dugo vremena da osete razliku. Ne kao trajnu promenu, već kao iskustvo koje telo može da zapamti.

Prevencija i dugoročna regulacija

Kod stalne telesne napetosti važno je obratiti pažnju na male stvari koje se ponavljaju svakog dana. Na način kretanja, na pauze koje se preskaču, na to da li telo ikada dobije priliku da potpuno popusti.

Promene u ovakvim stanjima ne dolaze naglo. One se dešavaju postepeno, kroz drugačiji odnos prema telu i njegovim signalima.

Telo pamti obrasce koje ponavljamo.